Najraniji poznati oblik scenske rasvete datira iz perioda ranog grčkog, a kasnije i rimskog pozorišta. Ljudi tog doba su svoje pozorišne scene pozicionirali od istoka prema zapadu, kako bi mogli da svoje predstave održavaju u popodnevnim satima zahvaljujući osvetljenosti koja je dolazila od sunca, a da ono istovremeno „ne udara“ u muzičare iz orkestra.

Prirodno svetlo se i kasnije koristilo za osvetljavanje pozornica, putem velikih kružnih otvora na vrhu pozorišta. Rana engleska pozorišta su bila bez krova, što omogućavalo da se prirodno svetlo iskoristi za osvetljenje bine. Kada se pozorište preselilo u zatvoreni prostor, veštačko osvetljenje je postala neophodnost, te se vremenom razvijalo kako su se razvijala i sama pozorišta i prateća tehnologija.

U jednom trenutku, u momentu koji je ostao nezabeležen, svetlost sveća je počela da se koristi kao veštačko osvetljenje što je dovelo do razvoja pozorišne rasvete širom Evrope.

Dok je Britanijom vladao Oliver Kromvel, celokupna pozorišna produkcija je suspendovana 1642., te nije zabeležen nikakav napredak u engleskom pozorištu. Istovremeno, na evropskom kopnu, odvijao se snažan razvoj pozorišta. Čarls II, koji će kasnije postati kralj Čarls II, prisustvovao je nastajanju i primeni italijanskih pozorišnih metoda, koje je kasnije preneo u Englesku kada je došao na vlast. Izgrađena su nova pozorišta, a njihova veličina, sada su bila mnogo veća, zahtevala je kompleksnije osvetljenje. Nakon renoviranja mnogih pozorišta, utvrđeno je da su "glavni izvori svetlosti u obnovljenim pozorištima lusteri-svećnjaci" koji su "skoncentrisani u prednjem delu prostora, a posebno iznad prednjeg dela bine.“ Engleska pozorišta su u ovom periodu koristila oborene sveće za lustera. Oborena sveće se potapanjem fitilja u vrući vosak u više navrata kako bi se stvorila cilindrična sveće. Bilo ih je potrebno stalno orezivati i ponovo paliti bez obzira šta se u tom trenutku odvijalo na pozornici. Sveće koje su potrebne česte obrezivanje i relighting, bez obzira na ono što se dešava na pozornici, jer su okapavale vruć vosak na publiku i glumce. Pored ove neugodnosti, lusteri su i blokirali pogled važnih ličnosti na pozornicu.

Postojale su dve različite vrste obnove pozorišta u Engleskoj: obnova komercijalnih pozorišta i obnova dvorskih pozorišta. Komercijalna pozorišta su bila "konzervativnija u svom osvetljenju, iz ekonomskih razloga" i stoga su dominantno koristila lustere-svećnjake. Pozorišta u okviru dvorova su sebi mogla da priušte da "koriste većinu od kontinentalnih inovacija" u svojim produkcijama. Pozorišta poput Druri Lane Theatre i Covent Garden Theatre su bila osvetljena velikim centralnim lusterom, kao i značajnim brojem manjih, scenskih lustera, te svećnjacima postavljenim na zidovima pozorišta. Dva glavna dvorska pozorišta, izgrađena između 1660. i 1665, bili su Cockpit pozorište i pozorište Hall. Čini se da su lusteri-svećnjaci, kao i zidni svećnjaci bili primarni izvori osvetljenja u njima, ali bilo je i inovacija, naročito u pozorištu Hall. Do 1670. u ovom pozorištu su počeli da koriste podno osvetljenje. Može se primetiti i da su do kraja 17. veka francuska i engleska pozorišta u mnogome ličila.
Nema mnogo toga napisanog o pozorišnom osvetljenju krajem 17. veka, a ono što postoji kao svedočanstvo ukazuje da se situacija nije mnogo promenila do sredine 18. veka. Lampe na petrolej su stigle početkom 19. veka. A već 1820. godine, novi tip veštačkog osvetljenja je razvijen. U ovom tipu osvetljenja, plamen iz petrolej lampe je usmeravan tako da zagreje kreč (kalcijum-oksid). Nakon postizanja određene temperature, kreč bi počeo da se usijava. Ovo osvetljenje se onda usmeravalo sočivima u željenom pravcu.
Prošlo je dosta vremena od pojave ovog novog tipa rasvete do njene stalne pozorišne upotrebe, koja je počela oko 1837. Ova dramondova svetlost je postala široko popularna 1860. i ostala takva sve do pojave električnog osvetljenja.
Napredak koji je ostvaren u engleskom pozorištu tokom ovog vremenskog perioda otvorio je put za mnoga postignuća u oblasti rasvete u savremenom pozorišnom svetu.